Konačno sam zagrizao preveliki deo kolača. Pišući svoji prethodni blog (mali intermezzo o odbrani Lokija) shvatio sam da ima još hiljadu stvari o kojima bih želeo da pišem – a da još nisam završio svoj višedelni blog o razlikama života u Beogradu i Hagu. O ovome, međutim, ima toliko da se piše da bi, ako sad ne završim, bio ošuđen da večno pišem samo o tome. Tako da sam rešio da završim ’’Perspektivu Polu- Gastosa“ kao trilogiju – iako tu ima još mnogo šta da se kaže. Kad- tad ću se tome i vratiti, tako da ovo možda ni ne bude poslednje što čujete od mojih holandsko-srpskih trabunjanja. No,  hajmo ka  kraju!

 

1. Hvala bogu za Turski narod i Četiri P srpske ishrane.


Moje užasavajuče saznanje da Holandija nema nacionalnu kuhinju je mnogo doprinelo depresiji koja me je obuzela nakon prve godine života u Hagu. Neverovatno je da su jedina ’’nacionalna’’ hrana koja Holandija nudi -  žive haringe u luku (izem ti specijalitet) i Pohovane Stvari. Ovo poslednje dolazi iz lokala najviše nalik američkim dajnerima (diner) u kojima se prodaju kroketi (kao neka vrsta pohovane paste za zube od mesa), frikandele (prženi mesni otpaci), kip kroket (pohovano mleveno pileće meso, jadno) i kip sate (piletina na štapiću, prelivena kikiriki sosom – da, siguran sam da je to baaaaš holandski).

 

Pored sporadičnih momenata kvazi-nacionalne kuhinje (’’Brate, je l’  to baren krompir“ ’’Ne, ne, to je hutspot! Holandsko jelo“ ...“Ne brate, ovo je samo baren krompir“...“Paaa daaa, to je Hutspot“ ...“Aaa. OK.“

 

Unapred se izvinjavam ako strahotno grešim (kako za nedostatak prave kuhinje, tako o tome šta je hutspot) ali moje mogućnosti za dobru klopu su izgledale dosta očajno.

A onda sam otkrio džank.

 

 

’’Jedi, jedi  to seno i mrtve ljude iz Matriksa. Mmmmmm!“

 


Mi Beograđani imamo Mek Donalds, i to je to. Ok, sad imamo i Pizza Hut, a otvaranjem silnih tržnih centara imamo i još po koji fast-junk-food  ’’restoran’’. Ali zamislite kako je meni bilo kada sam shvatio da  je, negde u gradu, pošten student  osuđen na....Burger King, Mc Donalds, Domino’s Piža i KFC..i još ponešto.

 

Zapravo, meni nije bilo toliko loše. Ja volim džank, dokle god nisam ograničen SAMO na džank. Da, odvratno je,  ne zasitiš se, to je u suštini neka plastika/soja/seno ali – ima i za to mesta u mom golemom trbuhu! Ne znam kakvu drogu trpaju u svo to đubre, ali ’oću još!

 

Nekoliko dana i stomačnih problema kasnije, bejah cvrsto rešen da nađem način da se hranim pravilno. Holandski super-marketi tipa Albertheijn (Ogroman monopolistički lanac a-la Miškovic) ima veliku količinu izbora hrane, od govana do zdrave klope – i iako je većina povrća radioaktivni izbljuvak u odnosu na srpsko, šiju nas sa sirom (tek kada sam se vratio ovde, shvatio sam koliko je naš izbor sireva krš) i imaju mnogo, mnogo više raznolikih artikala nego mi. Možes, čak, većinu stvari nabaviti u zgodnim pakovanjima, unapred spremljenim da vi skuvate klopu (ne bljuzga za mikrotalasnu, već prava hrana, npr. svo povrće i začini za kinesku vok- klopu, samo dodate meso).

 

Ako imate majku  na gajbi da vam pravi klopu (hvala mama!), Holandija je sasvim okej! No, ako vam majka radi većinom dana, a vi ste lenja drtina od studenta-  treba vam neka brza klopa, nešto što se može kupiti u gradu ili okolini, a da nije pica ili McPlastika.  I tu u spas pristižu Turci!

’’Neee, ne ti Turci!“

 

Osim što su nam podarili veliki deo jezika kojim govorimo, vladavinu nad nama od pola milenijuma, hranu i narodnjake – Turci su, takođe, odgovorni za gurmansko oslobođenje jednog Beograđanina u Hagu. Iako omraženi od strane velikog broja Holanđana zbog svoje brojnosti u toj zemlji (mada Marokanci su  još više antagonizovani, ponekad  s pravom), upravo ta njihova brojnost znači da se na svakom drugom ćošku može naći turska kebabdžinica. A to znači – uživanje! Kebab i šoarma u lepinji, pravo povrće, divni sirni namazi, turska pica (palančikolika lepinja punjena sirom i mesom a onda zarolana..) – sve to me je neminovno podsetilo na Grčku, pa i srpsku kuhinju. Uglavnom i nije bilo preterano skupo... A neću ni ulaziti u sličnost turskog i srpskog mentaliteta, barem kad dođe do klope i količine iste (nema smrdljivih ’u gram’ merenih količina, nego trpaj baćo, a prliog je dž!)

 

 

’Onaj kome ovo ne deluje ukusno je vegetarijanac, ergo većina ovog bloga mu je ionako nejasna’’

 

U redu, dakle, ishrana u Holandiji nije loša. Može dobro da se jede, a ako paziš, nećeš se usvinjiti. A, Beograd?

 

Nakon detaljnog ispitivanja, i životnog iskustva, došao sam do sledećeg zaključka: Beogradska mladež jede isključivo Četiri P Srpske Ishrane. Šta je četiri P pitate se?

 

Pica, Pljeskavica, Pekara, Palačinka.

 

Toliko sam ponosan istinitosću mojih nekoliko prethodnih rečenica, da mislim da bi umesto četiri s, na srpskom grbu trebalo biti četiri P.

 

 

 ’’Možda ovako. Hvala Microsoft Paint-u’’

 

Jednostavno je:  Jedino što se može meriti sa brojem pekara po Beogradu je broj banki i ’’lounge/kosta/chill/urban/relax/juice/cofee barova. A u pekarama – rol viršle, burek, buhtle, divote... I sve po pristupačnim cenama- pa kako odoleti?

 

Tu je more picerija i uličnih pica tako unikatnog ukusa, da mi je neko pomenuo da se stranci kunu da im je to omiljena pica. ’’Ali, to nije prava pica!“ zakukah ja, nekako verujući da  nešto kao ’’prava pica’’ uopšte postoji. ’’Kakve veze ima, dobro je“ reče moj prijatelj, i- bi u pravu.

 

Od četiri P tu su i relativno novo-pridošle palačinke, koje imaju specijalno mesto u mom srcu (i stomaku). Svako ko je jeo one „behemote“ od palačinaka kod ’’Glumca“, zna da je to siguran, ukusan i jeftin način da se najedeš.

 

I ostale su pljeskavice i roštilj uopšte. Nadam se da ne moram ništa da vam pišem (naročito ako ste čitali moj prethodni blog). Roštilj je boziji dar Srbima i svetu.  Samo zbog ove stavke Beograd dobija u odnosu na Hag... Do sada je bilo kako- tako izjednačeno. 

 

No, treba pomenuti  i negativnu stranu. Kupovanje ’’prave“ hrane (npr. sastojke za kakvu srpsku kuhinju u vidu gibe, sarme, etc) je skupo i naporno – a ne dao ti bog da želiš da napraviš nešto drugo. Izbor je dosta ograničen, a cene iste kao u Holandiji.

 

Što znači da smo opet svedeni na četiri P – koji su divni, predivni, ali  takođe i jedna od  formi džank hrane. Ne, ne poredim pljeskavicu sa Mek Donaldsom (bože, smešnog li poređenja), ali činjenica je da ako jedeš samo četiri P (tj. prosečni student) sigurno ćeš se ugojiti, ububuljičaviti, itd.

 

Čemu nas ovo sve dovodi? Beograd opet vodi, ali to je samo zbog božanskog ukusa hrane – i moje pristrasnosti...

 

’Ajmo dalje.

 

2. Prazne Ulice ili Gde Ćemo u Grad?


Sećam se da sam, kada sam prvi put otišao u inostranstvo, bio neumoran u hvali noćnog života u Bg-u. Tada sam još sa svojom ekipiom izlazio redovno u KST – ali ponajviše smo ’’visili“ na gajbi ili u kakvom parku ( podsetnik: tema za neki drugi blog br.1).

 

Moja ’’udarna’’ rečenica kakvom ljubopitljivom Holanđaninu je bila ’’Znaš kako čovece, u Beogradu u da izađeš na ulicu u utorak u četiri ujutro, a ono ulice pune ljudi’’...I to je bilo vrlo tačno. U međuvremenu, beogradski noćni život je možda malo zamro (podsetnik: tema za neki drugi blog br.2) , ali jedna stvar je sigurna – svakako vodi u odnosu na Holandiju! Zar ne? ZAR NEE???

 

Najpre treba imati na umu da se sa ’’evropskim Integracijama“ pojavila i nekakva holandizacija Beograda, makar što se tiče ljudi na ulici – odjedared, četvrtak veče i Knez Mihajlova je prazna u tri ujutro!!??! Opet ja skrećem temu: ostavi to za neki od sledećih blogova, Mateja!

 

Takođe treba obratiti pažnju na  nekoliko stvari kada se raspravlja o razlici u ’’noćnom životu’’ Beograda i Haga – Hag je penzionerska varošica u odnosu na Beograd. Ceo grad ima ukupno četiri ozbiljnija mesta za izlazak, od kojih su dva ili tri jadni klubovi za očajne srednjoškolce. Ako tu dodamo izobilje dosadnih pabova koji nikako nisu oličenje ludila (čast izuzecima), nedostatak kulture noćnih žurki i činjenica da sav gradski prevoz umire do ponoći (da, da bicikl, trte mrte – ne želim da se pjan stropoštam u kanal, hvala...) i dobijate dosta čemernu scenu. Samo sa godinama sistema ’’probaj-pogreši’’ sam uspeo da utvridm gde je dobro  izaći, i utvrdio ekipu sa kojom eventualno mogu da napravim nekakvu žurku.

 

 

 ’’Haški noćni život“

 

 

A Beograd? To je, kao što sam pomenuo iznad, tema za neki drugi blog.

 

Ono što se ne sme zaboraviti, dodušer, je da Hag nije slika cele Holandije. Amsterdam je svakako oaza za ljude koje vole tu vrstu zabave, i ima svoj unikatan noćni život – od žurki do koncerata i svirki. Isto tako i Roterdam i još po koji grad u Holandiji.

 

No, ovde je priča o noćnom životu u Hagu i Beogradu i, koliko god taj nokturnalni krvotok popustio u Beogradu – i dalje suvereno vlada nad gerijatriskim Hagom.

 

Pa šta onda, Beograd vodi? Recimo – ali ne zbog ovoga, već zbog:

 

3. Hladni Holanđani i Prekipeli Srbi

 

I evo dolazimo do srži – mentalitet. Sa jedne strane je taj hermetički izolovan, skoro korporativan mentalitet prosečnog Holanđanina: svi se smeju, sve se može, a zapravo čekaju prvu priliku da te zajebu. Ne, ne možete da otkažete ugovor, piše ovde malim slovima da morate da najavite godinu dana unapred-hvala i prijatan dan!

 

S druge strane je Srbija se gnjidama od političara, RTS srbovanjem, Farmom, Baba se Cešlja u Selu koje je Greh njene Majke od Stare Srbije od PRAVOSLAVLJEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!

 

Teško odlučiti šta je gadnije.

 

No, onda ipak imamo tu neku holandsku bezbrižnost, i povremenu velikodušnost sklonu ’’zapadnjacima’’.

 

Sa srpske strane, tu  pozitivne strane koje nudi naš mentalitet – dobrodušnost prema totalnom strancu („Brate, o’š bureka? Srećna Nova... A nije danas Nova? A jeb’ga, drž burek svejedno!“), i ta neka empatija koja je svojstvenija Istoku.

 

Mnogo ja mrsomudim. U suštini jedina stvar koja je bitna u ovoj mom monologu je način na koji Holanđani (stranci?) posmatraju prijateljstvo,i teškoća koju oni imaju da se otvore.

 

Ne znam šta je to zapravo – moje skromno znanje srpskog jezika mi ne pomaže da izrazim nešto što nisam baš ni potpuno osvestio.

 

Holanđanima je često čudno da spavaju jedni kod drugih na gajbi (pričamo o tinejdžerskom periodu – mada  im je i sad to strano). Jedino moja ’’ekipa’’ nije imala frke sa ’’sleepoverima’’

 

Sve se nekako odrađuje ’’po šablonu’’.  Izlaziš zato što se to tako radi – petkom i subotom! Oni koji izlaze više od toga su mahom drugi ekstrem – raspadi, narkomani, etc.

 

Ljudi se druže tokom školovanja, i retko duže od toga. Prijatelji su ti prijatelji samo formalno- pravno, reč  ’prijatelj’  je kao neka titula. Kada jedan od njih ode, biva zaboravljen kao neko ko je svratio na kakvu fakultetsku ’’razmenu’’.

 

S  obzirom na to da sam načeo sad već dvehiljadeosamstopedesetu temu koja je prevelika da stane ovde, i moraće da čeka sledeće blogove, možda je bolje da privodim kraju.

 

5. Epilog


Ako je iko pratio ovaj blog i iščekivao  rezultat okršaja Beograd-Hag, rećićemo da je Beograd pobedio, ali jedva. Pobedio je zbog neke moje pristrasnosti  i mentaliteta naroda – ali samo za dlaku.

 

No, ništa od ovoga nije zapravo bilo takmičenje – već poziv da odete tamo. Ko nije otišao do Holandije, ima pare (jeee, sad nema viza!), a možda je u prolazu, nek’ svrati. Pa, podelite vaše mišljenje sa mnom – da l’ se tripujem oko mentaliteta? A, oko hrane? Zar nije imbecilan prevoz? ’Ste videli koliko bicikala, maaajku mu!  Štaviše, evo vam jedna slika za kraj. Mrzim bicikle.

 

 ’’Parking za bickle, Amsterdam, Holandija’’’


Komentari:

1.  Cetiri P? Si siguran da je samo 4? Ja mogu da nabrojim bar jos 2, a jedno od ta dva nije Prasetina XD

Dobar blog, svidja mi se.
Idem da pravim Pilecu supu sa supljim belim kostima, a ti svrati sa Stashom ako hoces :)


   Isidora, 16.01.2010 u 16:04


2.  alahu egber


   123, 16.01.2010 u 16:50


3.  Kao prvo i realno najbitnije, želeo bih da i ubuduće čitam tvoje blogove i razmišljanja! Dakle, sviđa mi se.
Usput se samo preslišaj koliko dugo je trajala vladavina turaka nad nama :)
Nikada te neću shvatiti za bicikle! Zar ne misliš da treba "rasti" i u takvim nekim stvarima? I menjati?


   Joshy, 17.01.2010 u 01:19


4.  Hehehe, ispravih sad - mislio sam pola milenijuma, a ne veka :P

Ne volim bicikle - osecjam se neprijatno, posle toga ima i bola testisa i generalno - radije cju da se shetam :D


   Mateja, 18.01.2010 u 22:07


5.  Za Bg je istina da se vise ne izlazi kao pre!!! I da su poslepodne ulice postale prohodne...
Dosle su nam STRANE firme , STRANI obicaji,i sSTRANE radne navike ... Nema vise nadzidzanih gospodja da piju kafice po ceo dan i posecuju butike za vreme radnog vremena!!! Radi se!! Pa kada uradis svojih 8 ili 10 sati , znas tacno da zelis samo kuci i nista drugo....
Toliko od jos jednog malo vise od POLU- GASTOSA....

P.s Inace svidja mi se Blog.. Nastavi dalje..


   Gastos, 21.01.2010 u 11:03


6.  divan blog!
ja sam pre par dana bio u amstardamu i u roterdamu, bicikle se voze i na -15 gradi sto se sira tice tu su holandjani nenadmasni mada je nas beli sir (Feta) zakon. A i bogami su veoma sareni : ) stranci su na prvi pogled dobro integrisani, sto je na primer retko videti u Austriji i Nemackoj za Beograd nezna posto ne zivim u njemu mada bih voleo da ga bolje upoznam.


   dragan , 21.01.2010 u 20:12


7.  Pisao saljivi ili antropoloski blog o nekom drugom narodu moras voditi racuno o tome da time ne inspirises stereotipe koje Srbi imaju prema strancima. Sto bi reko Petar Bozovic u Crnom bombarderu: “ to su opasne frekvencije”. Stereotipi su jedan od primitivnijih nacina sagledavanja sveta i proizvod su intelektualne lenjosti i u svom najgorem obliku dovode i do ratova i pomazu ljudima da na svet gledaju u opozicijama Mi i Oni.
1.Holandija ima nacionalnu kuhinju. Kao sto je i Srbija ima. Dva najautenticnija jela srpske kuhinje su cicvara i kacamak (sve ostalo delimo sa komsijama). Da li neka od ta dva jela mogu da se nadju u nekom od fast food restorana u Beogradu? NE. E isto tako i u Hagu na ulici ne mozes da kupis Stamppot (ko sto ni u Beogradu ne mozes da kupis leskovacku muckalicu). Ali mozes da kupis Giros to jest Kebab in pita bread.

2.“Sa jedne strane je taj hermetički izolovan, skoro korporativan mentalitet prosečnog Holanđanina: svi se smeju, sve se može, a zapravo čekaju prvu priliku da te zajebu” Pa dal je moguce da ovo neko napise. Ja sam cak cuo da neki holandjani imaju repove :)

3.“No, onda ipak imamo tu neku holandsku bezbrižnost, i povremenu velikodušnost sklonu ’’zapadnjacima’’. A sad se delimo na zapadnjake i istocnjake :)

4.“Sa srpske strane, tu pozitivne strane koje nudi naš mentalitet – dobrodušnost prema totalnom strancu” jel neko reko Bris Taton
5.
“Ljudi se druže tokom školovanja, i retko duže od toga. Prijatelji su ti prijatelji samo formalno- pravno, reč ’prijatelj’ je kao neka titula. Kada jedan od njih ode, biva zaboravljen kao neko ko je svratio na kakvu fakultetsku ’’razmenu’’.”
Prava socijalizacija jednog stranca u novoj sredini pocinje tek posle 4-5 godina (engleski socijalni radnici svako dete koje se doseli u englesku (iz bugarske npr) prate 4-5 godina i pomazu mu da se sto bolje uklopi u novu sredinu. Procena drzave je da tek posle tog vremena mozes da steknes dovoljno prijatelja i dovoljno iskustava koje bi ti pomoglio da sto bolje razumes novu sredinu i budes od iste prihvacen. Aleksandar Hemon je u nekoliko svojih knjiga savrseno opisao svoju socijalizaciju u USA. Drugim recima, provedes nekoliko godina u novoj sredini i u zavisnosti od svojih socijalnih sposobnosti upoznas odredjen broj ljudi i onda jako mali broj njih mozes da nazoves svojim prijateljima i samo kod tog malog broja ljudi dobijas tretman kakav prijatelji zasluzuju. Nema tu neke velike mudrosti. Ono sto ne treba da radis je da javno objavljujes svoje stereotipne stavove nastale na povrsnoj observaciji i provucene kroz jedan provincijski habitus.

Svi ljudi su rodjeni jednaki. Razlike koje nastaju u njihovim ponasanjima su uslovljene socio-kulturno geografskim faktorima. Zato nema potrebae da se iznose zakljuci tipa oni su hladni a mi smo topli. Oni su nas ubijali a mi smo njih asimilovali... Dragi prijatelji sve lose u ovom svetu nastaje ne zato sto ima mnogo losih ljudi nego zato sto su mnogi ljudi zapravo mnogo losi intelektualci. Zato imamo zadatak da se svi zajedno oslobodimo zabluda u koje su nas uvalile neke prethodne generacije i budemo stalno na oprezu da se i mi ne zarazimo virusom MI i ONI, Istoki i Zapad, Topli i Hladni, Lepi i Ruzni...

Ps. Vakcina je obrazovanje i kriticka svest


Pozdrav iz Londona

A


   Aleksandar Nikolic, 23.01.2010 u 13:01


8.  Aleksandre, toliko uzivam u ovim tvojim ostrashcjenim komentarima da te zovem da svratish u Hag da idemo na tursku picu!

Mislim da imash totalno pogreshnu sliku o meni i onoga shto pokushavam da kazem - svaka potpuna podela na ''mi'' i ''oni'' je idiotizam - niti su svi Srbi isti, niti svi Holadjani.

Ja pishem o svom iskustvu zivota u Holandiji. Svi ljudi su razlichiti, i kao takvi, savim je normalno da primetimo te razlike. Ok, Bris Taton, navijachi ovo ono - nismo valjda svi mi takvi? To bi tek bilo smeshtanje Srba u stereotip. A Holandjani? Neki od mojih najboljih prijatelja su veoma, veoma Holandjani - mozda vole proklete bicikle (meh, bickili) vishe nego shto meni odgovara, ali daleko da cje da me ''zajebu cim se okrenem'' Ne citaj ovaj tekst gao generalizaciju citavog naroda, vec seriju nekih mikro iskusava sa indikacijama dobrih i loshih strana mentalita obe grupe.

Po meni, samo jedna stvar je podjednako tragichna kao srpski Obrazovac/Nacionalista/Bratesrbijabrate divljak koji bije strance: srbomrzac koji smatra da je svako isticanje ne daj boze kakve pozitive u Srbiji - "srbovanje" i ogranichenost.

PS: Itekako mozes u Beogradu da kupis leskovachku mucjkalicu!
PPS: Prilichno sam siguran da sam video kachamak kao jelo u par drugih zemalja, ako nishta drugo Dalmatinci uz pashticadu jedu palentu, shto je kachamak bez mleka ;)


   Mateja, 24.01.2010 u 19:01


9.  @Aleksandar Nikolic:
Dragi Aleksandre, pozivam te da svake nedelje od 20h na NRBGu slusas emisiju koju vodimo autor bloga i ja. Ne samo da ces dobiti objektivniji uvid u njegove stavove, nego ces od sledece nedelje moci i da nam se javis preko skajpa, pa da uzivo raspravimo ove zanimljive teme. :)


   Stasha, 24.01.2010 u 19:03


10.  Mateja, do sada sam dobio vec nekoliko poziva da svratim do Haga tako da ne mogu vise da se izvlacim. Zanimljiva stvar je da sam od jednog ludog holandjanina koga sam ovde upoznao dobio ponudu da koristim njegovu praznu garsonjeru u Hagu.
Ja sliku o tebi gradim na osnovu teksta koji citam. Kad napises:"I evo dolazimo do srži – mentalitet. Sa jedne strane je taj hermetički izolovan, skoro korporativan mentalitet prosečnog Holanđanina: svi se smeju, sve se može, a zapravo čekaju prvu priliku da te zajebu. Ne, ne možete da otkažete ugovor, piše ovde malim slovima da morate da najavite godinu dana unapred-hvala i prijatan dan!" i kad uz to nema nikakve fusnote i kad na sve to ljudi pocnu da ostavljaju komentare tipa: dobar je njihov sir ali nasa feta je zakon... cela prica onda zvuci mnogo drugacije. Sledeci komentar ce biti nesto tipa: Dobra je njihov kafa ali nas cappuccino je zakon :)
All in all kad se sve te stvari stave na stranu tvoj blog je bas dobar (ja sam inace vegetarijanac koji vozi bicikl svaki dan :)
Bice mi drago da se ukljucim u vasu emisiju. Do sad nisam imao priliku da je slusam (morate da uvedete podcast).
Ja nisam nikakav srbomrzac ali mislim da su gradovi tipa Pristine, Beograda, Zagreba... dosta negostoljubivi u poredjenju sa vecinom drugih evropskih gradova. Secam se vesti o nekim nasim srednjoskolcima koji su pretuceni posle pevanja srpskih pesama na Trgu Bana Jelacica, ljudi koji su u Pristini moraju da objasnjavaju da su zapravo hrvati kako bi izbegli batine zbog jezika na kome pricaju i Rundeka koji je prebijen u Knez Mihailovoj... i kad sve to uporedim sa slikom iz Londona gde mi se jednom desilo da mi hor hrvatskih lezbejki u centru grada peva Internacionalu dok iza njih njih lik preko megafona propoveda neku samo njemu znanu religiju a 50mm od nas je tabla na kojoj pise da je tu ziveo Karl Marks a 5metara od te table je ulicna svetiljka sa simbolima monarhije pored koje stoji policajac kome je zabranjeno da nosi oruzje... ja sad mogu da nadjem more opravdanja zasto su balkanski gradovi takvi kakvi jesu i da dam more primera kako sam se lepo provodio u svakome od pomenutih. Ali nikako ne mogu da kazem da su bas mnogo gostoljubivi...
U svakom slucaju mozemo da nastavimo razgovor u nedelju.
Ps. Ma mozes da nadjes kacamak i kod drugih naroda ali mi je bilo glupo da Srbe ostavim samo sa cicvarom :)

Pozdrav,
A


   Aleksandar Nikolic, 27.01.2010 u 12:21


11.  Heheheh vaistinu bezveze da ostanu Srbi samo sa cicvarom :D

Slazem se skroz za London - nigde drugde nisam imao jachi osecjaj velegrada i svestranosti nego tamo

A i Hag je isto specifichan - vecj u Amsterdamu i Roterdamu se ljudi ponashaju drugachije. Kontam da je deo mog kvazi-animoziteta od toga proizishao..

Jes nash beli sir bolji, ali covece koliko je nama jadna ponuda sira u odnosu na njihovu. To shto kaze moj drugar "A i ovo uvozno shto ti nabudze cenu je neki jad i beda iz inostranstva".

U svakom sluchaju, nastavljamo cjaskanje u Nedelju (samo da osposobimo skajp i to)!

PS: Uf, ja sam tebe kao vegetarijanca biciklistu bash nagazio :P Nije to neki hejt, ja sam zapravo anomalija sa svojom mrznjom prema biciklima :P

Mateja

PS: Prazna garsonjera? U kom kraju?


   Mateja, 29.01.2010 u 19:24


12.  kakva prepiska, hag disected hahha. skroz van konteksta jer je sustina teksta je potpuno istinita i zabavna. ja bih dodala pokojni falafel kod vuka. ljudi uce i apgrejduju se van svoje sredine (nude gajbu oho). ostatku (severo)zapada sistem otkucava non stop i pored pericæ i mikice koji mozda pisaju uz vetar u inat svim svojim sunarodnicima.

pozdrav
h


   Hana, 27.02.2010 u 21:26